Иницијатива СИГУРАН ИЗБОР (Битна питања заштите уставног поретка Републике Србије, српске културе, српске културне баштине и српског писма ћирилице (допис политичким странкама) )

Писмо председницима странака које учествују на парламентарним изборима за Народну скупштину Републике Србије 16.3.2014. Писмо је упућено на адресе које су на линку.

Поштовани господине _______________,

На бази информација са сајта Републичке изборне комисије а и из медија информисан сам да учествујете на изборима за Народну скупштину Републике Србије који су заказани за 16. март 2014. г. Имајући у виду да желим да гласам и да желим да направим сигуран избор имајући у виду одговоре на нека питања која ће ми омогућити да будем уверен да правим прави избор јер и мој глас може да буде одлучујући.

Оно што ме превасходно интересује су одговори на следећа питања:

  • Да ли се Ваша политичка странка залаже за поштовање Устава Републике Србије и закона Републике Србије?
    Уколико је одговор ДА на који начин ћете остварити да се доследно поштује Устав Републике Србије и закони.
  • Да ли се Ваша политичка странка залаже за поштовање српске културне баштине и развој српске културе?
    Уколико је одговор ДА како планирате да то остварите и које пројекте очувања српске културне баштине предлажете и како ћете подржати развој српске културе?
  • Пред нама је обележавање значајне годишњице јeдног века од почетка Првог светског рата те ме интересује како планирате да ову значајну годишњицу обележите, које манифестације планирате и слично?
  • Како планирате да спречите и да санкционишете ненаменско трошење буџетских средстава за незаконите и противуставне активности корисника буџетских средстава? 
  • Како планирате да употребу националног и јединог службеног писма уведете у јавну употребу јер је службено писмо (ћирилица) сатерано само у сферу државних органа а у осталим сферама јавне комуникације свесним радом представника државе се игнорише или укида?
    Србија је у јавном простору окупирана латиницом (као да смо се вратили у 1915. годину када је први пут уведена на бајонетима окупационих трупа Аустроугарске монархије) а посебно ме као грађанина иритира одсуство ћирилице у остваривању потрошачких права на српском језику и ћириличном писму. Осећам се као грађанин другог реда, дискриминисан у сопственој земљи, без основног људског права да будем уважаван и да комуницирам у пословној сфери на службеном језику и на ћириличном писму. Сведоци смо да су скоро сви производи у промету са називима на латиници, да су скоре све трансакције са банкама на латиници (осим часних изузетака) почевши од уговора, образаца и осталог. Имамо да је највећи противник ћирилице у пословању у Србији Национални савет за заштиту потрошача који треба назвати Савет за заштиту латинице и укидање ћирилице у Србији. Сличан је однос и код већине других органа и тела Републике Србије када се доносе закони јер је подразумевано да се свака примедба везана за коришћење ћирилице одбија.

Повод за моје обраћање је превасходно забринутост за уставни поредак Републике Србије који се систематски урушава непримењивањем Устава и Закона о употреби службеног језика и писма, односно имамо масовно ненаменско трошење новца из буџета Републике Србије за незаконите активности установа и институција. Наиме, масовна је појава да установе и институције финансирају из буџета Републике Србије израду незаконитих сајтова на латиници а уставна и законска обавеза је да буду обавезно на ћирилици а на другим језицима и писмима само изузетно  складу са законом о службеној употреби језика и писма. Посебан је проблем што се из буџета Републике Србије финансирају пројекти у којима се без икаквог законитог разлога користи латиница као службено писмо у оквиру пројекта. Једино се фолирантски користи ћирилица у комуникацији са државним органима а државни органи прихватају незаконито трошење средстава као оправдано уместо да траже повраћај средстава због непримењивања Устава Републике Србије (члан 10) и Закона о употреби службеног језика и писма..

Илустрација за наведено је у резултатима истраживања која су спроведена јануара и фебруара 2014. и који су публиковани на блогу „Нећу да потпишем уговорна латиници“ чији су резултати поражавајући јер се десетине а можда и стотине милона динара буџетских средстава троше ненаменски за финансирање незаконитих сајтова и незаконитих база података који су само на латиници а према Уставу Републике Србије (члан 10) и према Закону о службеној употреби језика и писма морају да буду на ћирилици.

Примери за речено су следећи

Јавна предузећа:

Анализом сајтова са листе јавних предузећа са личном картом Министарства привреде имамо да најмање њих 7 од 35, односно 20 %, користи искључиво латиницу на својим званичним сајтовима. То су: Јавно предузеће „Завод за уџбенике” (http://zavod.co.rs) ; Железнице Србије (www.zeleznicesrbije.com); Јавно предузеће JUGOIMPORT-SDPR (http://www.yugoimport.com/) ; Јавно предузеће за развој и унапређивање информисања путем електронских медија на српском језику у Аутономној покрајини Косово и Метохија МРЕЖА-МОСТ Београд (Нови Београд) (http://www.mrezamost.ls.rs) ; ЈП "Скијалишта Србије" (http://www.skijalistasrbije.rs) ; ЈП "Нуклеарни објекти Србије" (http://www.nuklearniobjekti.rs).; ЈП "НП Копаоник" (http://www.npkopaonik.com/).

Локалне самоуправе

Анализом сајтова 165 општина 24 управна округа у Србији долази се до скандалозног податка да 32 општине (20%), односно њихове општинске управе, не признају уставни поредак Републике Србије тиме што им је званичан сајт само на латиници.

Здравствене установе

Анализом сајтова 49 здравствених установа на територији Града Београда долази се до скандалозног податка да њих 34 (70%) не признају уставни поредак Републике Србије тиме што им је званичан сајт само на латиници.

Установе културе од националног значаја

 Анализом сајтова 52 установе културе од националног значаја долази се до скандалозног податка да њих 15 (29%) не признају уставни поредак Републике Србије тиме што им је званичан сајт само на латиници.

Државни акредитовани институти Републике Србије

Анализом сајтова 56 акредитованих института долази се до скандалозног податка да њих 33 (59%) не признају уставни поредак Републике Србије.

Акредитовани државни факултети

Анализом сајтова 68 акредитованих државних факултета долази се до скандалозног податка да њих 24 (35 %) не признају уставни поредак Републике Србије.

Државне средње школе

Анализом сајтова 201 државне средње школе долази се до скандалозног податка да њих 52(26  %) има незаконит сајт односно не признају уставни поредак Републике Србије.

Школска управа

Број анализираних сајтова

Број сајтова на латиници

Број сајтова на ћирилици

Проценат сајтова на латиници

Број школа за које није била могућа анализа (немање сајта, недоступан сајт)

Београд

59

11

48

17 %

7

Нови Сад

35

5

30

14 %

9

Ниш

34

11

23

33 %

5

Крагујевац

14

5

9

36 %

4

Јагодина

13

6

7

46 %

1

Пожаревац

17

3

14

17 %

3

Ужице

19

8

11

42 %

3

Чачак

10

3

7

30 %

 

 

201

52

149

26 %

32

Јавна пословна комуникација

У периоду од 27. септембра до 27. октобра 2013. одржана је јавна расправа о Нацрту закона о заштити потрошача. Заинтересована јавност је реаговала и више од 60 коментара удружења, јавних радника и других било је на тему употребе ћириличног писма у овом законском пројекту (видети линк и линк). Јавност је препознала важност Закона о заштити потрошача као једног од најважнијег инструмента за укидање политике „завади па владај са два писма у Србији“. На велику жалост грађана Србије који се залажу за доследно спровођење уставне норме да Србија, као и све модерне демократије, има само један службени језик и једно службено писмо (а то је у Србији ћирилица) одлучено је да Србија мора да се покори норми коју је увела Аустрогарска монархија 1915. током окупације Србије и норми Независне државе Хрватске из 1941. г. односно да се не дозволи коришћење искључиво ћирилице у свакодневној комуникацији у Србији. Национални савет за заштиту потрошача је одбио све примедбе јавности (више од 60 коментара грађана и удружења)  везане за коришћење ћирилице што је срамота и чињеница да он не  заслужује да у називу има термин национални већ га треба преименовати у Антинационални савет за заштиту потрошача.

Нема никаквог законског а ни другог историјског или цивилизацијског разлога за некоришћење јединог и Уставом загарантованог службеног писма, при чему велики број грађана вређа дискриминаторски однос према српској ћирилици и српској култури уопште. Уосталом и у Европи се чине велики напори у очувању националног идентитета и неотуђивог права грађана на своја етничка обележја, своју културу и духовну баштину, као и неотуђивог права на очување свога језика и писма.

Један од разлога за речено је и препорука Заштитника грађана Републике Србије (дел.бр.  21306    датум 7. 11. 2011. Заштиник грађана Републике Србије) која се може наћи на адреси http://www.ombudsman.rs/attachments/1558_CIRILICA%20(2).doc и којом се

УТВРЂУЈЕ

Закон о службеној употреби језика и писама (у даљем тексту: Закон) не обезбеђује све потребне начине и мере за остваривање Уставом утврђене обавезе на службену употребу српског језика и ћириличког писма  у органима, односно организацијама које врше јавна овлашћења. 

Надзор над применом Закона и остваривањем обавезе државних органа да у раду примењују службену употребу српског језика и ћириличког писма у надлежности је министарстава, која не располажу потребним капацитетима за остваривање ове надлежности.

Законом о службеној употреби језика и писама нису прописане казнене мере ако орган, односно организација која врши јавна овлашћења не примењује и не спроводи службену употребу српског језика и ћириличког писма у складу са Законом.

С обзиром на утврђено, Заштитник грађана упућујe Министарству за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу

ПРЕПОРУКУ

Како би се остварила доследна примена Закона, а у циљу остваривања обавезе органа, односно организација које врше јавна овлашћења у примени службене употребе српског језика и ћириличког писма, потребно је да се обезбеди:

- Делотворно вршење надзора над применом Закона;

- Потребне мере које ће се примењивати према органу односно организацији која врши јавна овлашћења ако не поступа у складу са одредбама Закона, којима је регулисана службена употреба српског језика  и ћириличког писма.

Министарство за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу обавестиће Заштитника грађана, у складу са чланом 31. ставом 3. Закона о Заштитнику грађана, о предузетим мерама неопходним за спровођење препоруке најкасније у року од 60 дана, односно о разлозима због којих, евентуално, није поступио по препоруци.

Такође не треба занемарити да коришћењем српског језика и ћириличног писма додатно помажемо српску привреду јер је она конкурентнија на домаћем тржишту због неопходности да страни испоручиоци роба и услуга изврше локализацију својих производа и услуга односно да запосле домаће раднике који знају српски језик и ћирилично писмо за потребе локализације. Што се тиче наступа српских фирми на страним тржиштима оне ионако морају да врше прилагођавање својих производа и услуга тим тржиштима. Ако наше фирме морају да се прилагођавају страним тржиштима онда нека се и стране фирме прилагоде условима на тржишту Србије чиме се постиже фер робна размена.

 

У прилогу достављамо списак идентификованих кршилаца Устава Републике Србије и Закона о службеној употреби језика и писма, односно установа и институција које ненаменски троше буџетска средства за финансирање незаконитих сајтова.

 

Надам се да ћу добити Ваш одговор у разумном року да бих могао на бази Ваше аргументације да се определим за свој сигуран избор 16. марта 2014.г.  

 

Пошто су покренута питања од јавног интереса достављена су и заинтересованој јавности преко редакција медија, блогова, друштвених мрежа и путем електронске поште.

Исто писмо је упућено свим политичким странкама које учествују на изборима 16. марта 2014.

 

Срдачан поздрав.

 

С' поштовањем

 

Достављено:

  • Политичким странкама које учествују на изборима заказаним за 16. март 2014.г.
  • Редакцијама медија, блогова, друштвених мрежа и путем електронске поште.
Прилог: