Национални савет за заштиту потрошача - Пример лоше праксе - Нећу на латиници

Национални савет за заштиту потрошача - Пример лоше праксе

У периоду од 27. септембра до 27. октобра 2013. одржана је јавна расправа о Нацрту закона о заштити потрошача. Заинтересована јавност је реаговала и више од 60 коментара удружења, јавних радника и других је било на тему употребе ћириличног писма у овом законском пројекту (видети линк и линк). Јавност је препознала важност Закона о заштити потрошача као једног од најважнијег инструмента за укидање званичне политике страних агентура „завади па владај са два писма у Србији“. На велику жалост грађана Србије који се залажу за доследно спровођење уставне норме да Србија, као и све модерне демократије, има само један службени језик и једно службено писмо (а то је у Србији ћирилица) одлучено је да се не дозволи коришћење искључиво ћирилице у свакодневној комуникацији у Србији.

Упоредна анализа коментара више од 60 грађана и удружења за увођењем ћирилице и усвојеног Нацрта закон о заштити потрошача је следећа

Коментари на предлог Нацрта закона о заштити потрошача	Нацрт закона о заштити потрошача који је усвојио 2.12.2013. Национални савет за заштиту потрошача
Коментар на члан 16 став 1. коментарисаног Нацрта	Члан 17 став 1 усвојеног нацрта
Пре него што се потрошач обавеже уговором или одговарајућом понудом за закључивање уговора, трговац је дужан да потрошача на јасан и разумљив начин, на српском језику и ћириличном писму, обавести о следећим подацима, уколико они нису очигледни из контекста:	Пре него што се потрошач обавеже уговором или одговарајућом понудом за закључивање уговора, трговац је дужан да потрошача на јасан и разумљив начин, на српском језику, обавести о следећим подацима, уколико они нису очигледни из контекста:
Коментар на члан 23 став 1 тачка 8. коментарисаног Нацрта	Члан 24 став 1 тачка 8. усвојеног нацрта
8) пропуштање трговца да потрошача, пре него што прихвати понуду, на јасан начин обавести да ће му након продаје одређеног производа пружити пратеће услуге на језику и писму који нису у службеној употреби у Републици Србији;	8) пропуштање трговца да потрошача, пре него што прихвати понуду, на јасан начин обавести да ће му након продаје одређеног производа пружити пратеће услуге на језику који није у службеној употреби у Републици Србији;
Коментар на члан 29 став 7 коментарисаног Нацрта	Члан 30 став 7 усвојеног нацрта
Трговац је дужан да податке из ст 1. и 6. овог члана пружи потрошачу на српском језику и ћириличном писму.	Трговац је дужан да податке из ст 1. и 6. овог члана пружи потрошачу на српском језику.
Коментар на члан 33 став 1 коментарисаног Нацрта	Члан 34 став 1 усвојеног нацрта
Код уговора који су закључени изван пословних просторија, трговац је дужан да достави потрошачу обавештење из члана 29. став 1. овог закона у писаној форми или, само ако се потрошач са тиме сагласи, на другом трајном носачу записа. Ово обавештење мора да буде написано читко, на једноставан и разумљив начин, на српском језику и ћириличном писму.	Код уговора који су закључени изван пословних просторија, трговац је дужан да достави потрошачу обавештење из члана 30. став 1. овог закона у писаној форми или, само ако се потрошач са тиме сагласи, на другом трајном носачу записа. Ово обавештење мора да буде написано читко, на једноставан и разумљив начин, на српском језику.
Коментар на члан 43 став 3 коментарисаног Нацрта	Члан 44 став 3 усвојеног нацрта
Ако је потрошач изричито пристао на оглашавање телефоном, факсом, електронском поштом или другим средствима комуникације на даљину, трговац је дужан да пре него што учини оглашавање одређене робе или услуге, на јасан и недвосмислен начин, на српском језику и ћириличном писму, обавести потрошача о комерцијалној сврси активности.	Ако је потрошач изричито пристао на оглашавање телефоном, факсом, електронском поштом или другим средствима комуникације на даљину, трговац је дужан да пре него што учини оглашавање одређене робе или услуге, на јасан и недвосмислен начин, на српском језику, обавести потрошача о комерцијалној сврси активности.
Коментар на члан 52 став 3 коментарисаног Нацрта	Члан 53 став 3 усвојеног нацрта
Садржај упутстава и документације која се даје потрошачу мора бити сачињен у складу са прописима, на јасан и читљив начин, на српском језику и ћириличном писму, а када је превод у питању истоветан изворном тексту тако да за потрошача буде лако разумљив.	Садржај упутстава и документације која се даје потрошачу мора бити сачињен у складу са прописима, на јасан и читљив начин, на српском језику, а када је превод у питању истоветан изворном тексту тако да за потрошача буде лако разумљив.
Коментар на члан 60 став 2 коментарисаног Нацрта	Члан 61 став 2 усвојеног нацрта
Гарантни лист је исправа у писаном или електронском облику, односно на другом трајном носачу записа, која на српском језику и ћириличном писму садржи све податке из гаранције, наведене на јасан и читљив начин, лако разумљивим језиком, а нарочито податке о:	Гарантни лист је исправа у писаном или електронском облику, односно на другом трајном носачу записа, која на српском језику садржи све податке из гаранције, наведене на јасан и читљив начин, лако разумљивим језиком, а нарочито податке о:
Коментар на члан 91 став 3 коментарисаног Нацрта	Члан 91 став 3 усвојеног нацрта
У уговору морају на јасан и разумљив начин, на српском језику и ћириличном писму, да буду наведени сви услови релевантни за коришћење услуге.	У уговору морају на јасан и разумљив начин, на српском језику, да буду наведени сви услови релевантни за коришћење услуге.
Коментар на члан170 став 1 тачка 19 коментарисаног Нацрта	Члан 171 став 1 тачка 21 усвојеног нацрта
19) преузме обавезу пружања пратеће услуге након продаје одређеног производа потрошачу са којим је пре продаје комуницирао на српском језику и ћириличним писмом, а након продаје му нуди пружање пратећих услуга само на неком другом језику, о чему није на јасан начин обавестио потрошача пре него што се потрошач обавезао, супротно члану 23. став 1. тачка 8) овог закона;	21) преузме обавезу пружања пратеће услуге након продаје одређеног производа потрошачу са којим је пре продаје комуницирао на језику који није у званичној употреби у Републици Србији, а након продаје му нуди пружање пратећих услуга само на неком другом језику, о чему није на јасан начин обавестио потрошача пре него што се потрошач обавезао, супротно члану 24. став 1. тачка 8) овог закона;

Пошто иза сваког предлога стоје људи потребно је за будућа поколења забележити ко је посвећено и са великим задовољством одбацио све предлоге јавности у вези регулисања употребе ћириличног писма у пословној комуникацији у Србији.

Срамни састав Националног савета за заштиту потрошача је следећи (према Одлуци о образовању Националног савета за заштиту потрошача)

Расим Љајић, председник	министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација
мр Љиљана Станковић, заменик председника	помоћник министра спољне и унутрашње трговине и телекомуникација
Чланови
1) Љубиша Милосављевић	државни секретар у Министарству финансија и привреде;
2) Данило Голубовић	државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде;
3) Јасмина Бенмансур	помоћник министра правде и државне управе;
4) Лидија Стојановић	помоћник министра спољне и унутрашње трговине и телекомуникација
5) Љубиша Димитријевић	самостални саветник у Привредној комори Србије
6) Вера Вида	председник Центра потрошача Србије
7) Љубиша Андрејић	председник Организације потрошача Србије
8) Горан Паповић	председник Националне организације потрошача Србије
9) Јован Јовановић	председник Центра за заштиту потрошача „ФОРУМ“;
10) Едина Попов	председник Асоцијације потрошача Србије
11) прим др сци. мед. Taња Кнежевић	директор Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”
12) др Светислав Табороши	редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду
13) др Катарина Иванчевић	ванредни професор Правног факултета Универзитета Унион у Београду
14) др Бобан Стојановић	редовни професор Економског факултета Универзитета у Нишу
15) др Саша Вељковић	ванредни професор Економског факултета Универзитета у Београду